Bradikadija je poznata jo\u0161 i kao usporeni rad srca, gde srce ima manje od 60 otkucaja u minuti, za razliku od normalnog rada srca, gde srce kuca od 60 do 100 puta u minuti, kod odraslih osoba koje se odmaraju.<\/p>\n
Bradikardija mo\u017ee biti ozbiljan problem kod osoba kod kojih srce ne pumpa dovoljnu koli\u0161inu krvi bogate kiseonikom. Kod nekih ljudi, bradikardija ne izaziva nikakve simptome ni komplikacije.<\/p>\n
Osobe koje imaju bradikardiju ne dobijaju dovoljne koli\u010dine kiseonika u mozak i druge organe. Kao rezultat, oni mogu osetiti slede\u0107e simptome:<\/p>\n
Nesvesticu<\/p>\n
Umor<\/p>\n
Slabost<\/p>\n
Padanje u nesvest<\/p>\n
Zadihanost<\/p>\n
Bolove u grudima<\/p>\n
<\/p>\n
Bradikardija se javlja kada ne\u0161to prekine normalne elektri\u010dne impulse koji kontroli\u0161u brzinu pumpanja krvi iz srca. Mnoge stvari mogu da izazovu lo\u0161e funkcionisanje elektri\u010dnog sistema srca, uklju\u010duju\u0107i:<\/p>\n
O\u0161te\u0107enje tkiva srca usled bolesti srca ili zastoja<\/p>\n
O\u0161te\u0107enje tkiva srca usled starenja<\/p>\n
Visok krvni pritisak (hipertenzija)<\/p>\n
Sr\u010dani poreme\u0107aj po ro\u0111enju (uro\u0111eni sr\u010dani poreme\u0107aj)<\/p>\n
Komplikacije kod operacije srca<\/p>\n
Upalne bolesti kao \u0161to su reumatska groznica ili li\u0161aj<\/p>\n
Visok procenat kalijuma u krvi (neuravnote\u017eenost elektrolita)<\/p>\n
Infekcija sr\u010danog tkiva (miokarditis)<\/p>\n
Pove\u0107ani procenat gvo\u017e\u0111a u organima (hemokromatoza)<\/p>\n
Slabi elektri\u010dni impulsi u srcu (hipotiroidizam)<\/p>\n
Ometanje disanja tokom spavanja (opstruktivna apnea kod spavanja)<\/p>\n
Lekovi<\/p>\n
Elektri\u010dni sistem srca<\/p>\n
U su\u0161tini, dve vrste problema rezultiraju bradikardijom:<\/p>\n
Poreme\u0107aji sinoatrijalnog \u010dvora (SA \u010dvor)<\/p>\n
Poreme\u0107aji atrioventrikularnog \u010dvora (AV \u010dvor)<\/p>\n
<\/p>\n
Sinoatrijalni \u010dvor (SA \u010dvor) se nalazi u desnoj pretkomori i kontroli\u0161e ritam srca. Atrioventrikularni \u010dvor (AV \u010dvor) poma\u017ee u preno\u0161enju signala do specijalizovane grupe \u0107elija koja se zove Hisov snop, gde ove \u0107elije onda prenose signal do leve grane koja slu\u017ei levoj komori i desne grane koja slu\u017ei desnoj komori. To onda signalizira komori da se sakupi i ispumpa krv, gde desna komora \u0161alje u plu\u0107a krv koja nema dovoljno kiseonika, a leva komora \u0161alje krv bogatu kiseonikom u telo. Bradikardija je ono \u0161to se javlja kada su ovi elektri\u010dni signali usporeni ili blokirani.<\/p>\n
<\/p>\n
Problemi sa sinusnim \u010dvorovima<\/p>\n
Bradikardija se \u010desto javlja u sinusnim \u010dvorovima. Slabo lupanje srca mo\u017ee se javiti usled_<\/p>\n
Pu\u0161tanja elektri\u010dnih impulsa slabijim tempom<\/p>\n
Stopiranje ili nemogu\u0107nost izbacivanja normalnim tempom<\/p>\n
Prekidanje elektri\u010dnog impulsa koji je blokiran ranoje, izazivaju\u0107i sakupljanje pretkomora<\/p>\n
Blokada srca (atrioventrikularna blokada)<\/p>\n
Bradikardija se mo\u017ee javiti i zato \u0161to elektri\u010dni signali koji se \u0161alju kroz pretkomore nisu prene\u0161eni do komora, \u0161to izaziva blokadu srca. Te blokade srca se rangiraju u zavisnosti od toga gde je do\u0161ao signal iz pretkomora na putu do glavnih sr\u010danih \u0161upljina gde se pumpa krv (komore).<\/p>\n
Blokada srca prvog stepena: svi signali iz pretkomora sti\u0111u do komora, ali je signal malo usporen. Blokada prvog stepena je blagi vid blokad i ne zahteva le\u010denje.<\/p>\n
Blokada srca drugog tipa: nisu svi elektri\u010dni signali stigli do komora. neki otkucaji se preska\u010du, \u0161to dovodi do sporijeg i neregularnog ritma.<\/p>\n
Blokada srca tre\u0107eg stepena (potpuna blokada): nijedan od elektri\u010dnih impulsa iz pretkomora sti\u017ee do komore. U ovom slu\u010daju, Hisov snop i druga tkiva u komorama po\u010dinju da funkcioni\u0161u kao pejsmejker za komore. Rezultat je spor i ponekad nepouzdan elektri\u010dni impuls u komorama srca.<\/p>\n
Blokada grana snopa: kada su elektri\u010dni signali blokirani blizu kraja njihovog puta. Ozbiljnost ove blokade zavisi od toga gde su i leva i desna grana zahva\u0107ene i prisustvo drugih tipova blokada srca, kao i nivo o\u0161te\u0107enja sr\u010danog tkiva.<\/p>\n
<\/p>\n
Komplikacije nele\u010dene bradikardije variraju u zavisnosti od toga koliko je spor rad srca i kakvu \u0161tetu mo\u017ee izazvati kod sr\u010danog tkiva. Mogu\u0107e komplikacije sporog rada srca su:<\/p>\n
\u010ceste nesvestice<\/p>\n
Nemogu\u0107nost srca da pumpa dovoljno krvi (otkazivanje srca)<\/p>\n
Iznenadni zastoj srca ili iznenadna smrt<\/p>\n
<\/p>\n
Postoje mnogi faktori rizika povezani sa sr\u010danim problemima. Neki od tih faktora su:<\/p>\n
Starost: bradikardija je naj\u010de\u0161\u0107a kod starijih ljudi sa sr\u010danim problemima<\/p>\n
Visok krvni pritisak<\/p>\n
Pu\u0161enje<\/p>\n
Prekomerna konzumacija alkohola<\/p>\n
Upotreba droga<\/p>\n
Psiholo\u0161ko pona\u0161anje<\/p>\n
<\/p>\n
Postoje mnogi efikasni na\u010dini da bi se spre\u010dila bradikardija i smanjio rizik od dobijanja bolesti srca.<\/p>\n
Neki od slede\u0107ih koraka se mogu preuzeti da bi se spre\u010dili faktori rizika:<\/p>\n
Redovno ve\u017ebanje<\/p>\n
Zdrava ishrana, bogata vo\u0107em, povr\u0107em, ili \u017eitaricama<\/p>\n
Odr\u017eavanje zdrave te\u017eine<\/p>\n
Dr\u017eanje krvnog pritiska i holesterola pod kontrolom<\/p>\n
Prestanak sa pu\u0161enjem<\/p>\n
Umereni unos alkohola<\/p>\n
Prestanak kori\u0161\u0107enja droga<\/p>\n
Kontrolisanje stresa i u\u010denje tehnika sa eliminisanje istog<\/p>\n
\u010cesto zakazivanje pregleda kod doktora i prijavljivanje bilo kog simptoma koji se pojavi.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"template":"","class_list":["post-71105","disease","type-disease","status-publish","hentry"],"yoast_head":"\n