Astigmatizam je \u010desta, blaga, i generalno lako le\u010diva nepravilnost o\u010dne krivine. Ovaj defekt mo\u017ee da izazove zamu\u0107enje vida i ne\u010dist vid. Astigmatizam se javlja kada je prednja povr\u0161ina oka (ro\u017enja\u010da) ili so\u010divo, unutar oka, ima malo druga\u010diju povr\u0161insku krivinu u jednom smeru od druge. Umesto da budu iste i glatke u svim smerovima, povr\u0161ina mo\u017ee imati\u00a0 neke delove koji su ravniji ili zakrivljeniji.<\/p>\n
Astigmatizam zamagljuje vid na svim udaljenostima. Astigmatizam se obi\u010dno javlja po ro\u0111enju i mo\u017ee se javiti uporedo sa kratkovido\u0161\u0107u i dalekovido\u0161\u0107u. Obi\u010dno nema potrebe za bilo kakvom o\u010dnom procedurom. U te\u017eim slu\u010dajevima, uklju\u010duju se terapije no\u0161enja so\u010diva ili operacija.<\/p>\n
<\/p>\n
Zanci i simptomi astigmatizma uklju\u010duju:<\/p>\n
Naprezanje oka<\/p>\n
Zamagljen i izme\u0161an vid<\/p>\n
Glavobolje<\/p>\n
<\/p>\n
Dva dela oka koji fokusiraju slike su ro\u017enja\u010da i so\u010diva. Kod savr\u0161eno-oblikovanog oka, svaki od ovih elemenata ima savr\u0161eno glatku zakrivljenost, kao povr\u0161ina glatke lopte. Ro\u017enja\u010da ili so\u010diva sa takvom zakrivljeno\u017e\u0107u se savija (prelama) svu svetlost koja dolazi na isti na\u010din i pravi slike sa o\u0161trim fokusom u zadnjem delu oka (mre\u017enja\u010da).<\/p>\n
U slu\u010daju kada ro\u017enja\u010da ili so\u010diva nisu jednako ili glatko zakrivljeni, zraci su nejednako fokusirani. Ovo izaziva gre\u0161ku u prelamanju. U stvari, astigmatizam je vrsta gre\u0161ke u prelamanju svetlosti.<\/p>\n
Kod astigmatizma, ro\u017enja\u010da ili so\u010diva su zakrivljena o\u0161trije u jednom smeru nego u drugom. Astigmatizam ro\u017enja\u010de se javlja kada ro\u017enja\u010da ima izobli\u010deni oblik, dok se entikularni astigmatizam javlja kada su so\u010diva izobli\u010dena.<\/p>\n
I jedna i druga vrsta astigmatizma mogu izazvati zamagljeniji vid u jednom pravcu, ili horizontalno, vertikalno ili dijagonalno.<\/p>\n
Astigmatizam se mo\u017ee javiti u kombinaciji sa drugim gre\u0161kama prelamanja svetlosti, kao \u0161to su kratkovidost (miopija) i dalekovidost (hiperopija).<\/p>\n
Astigmatizam se mo\u0111e javiti jos od ro\u0111enja, ili se mo\u017ee javiti posle povrede, bolesti ili operacije. Astigmatizam se ne dobija, niti se njegovo stanje pogor\u0161ava \u010ditanjem u lo\u0161em osvetljenju, sedenjem preblizo do televizora ili \u0161kiljenjem.<\/p>\n
<\/p>\n
Mala vrsta astigmatizma je veoma \u010desta, a predodre\u0111enost za dobijanje astigmatizma je nasledna. Ja\u010di oblici astigmatizma se povezuju sa bolestima kao \u0161to je keratokonus.<\/p>\n
<\/p>\n
Ako osoba ima astigmatizam samo u jednom oku i ne ispravi ga, mo\u017ee do\u0107i do pojave ambliopije (lenje oko).<\/p>\n
<\/p>\n
Uobi\u010dajeni oblici astigmatizma se ne mogu spre\u010diti. Vo\u0111enje brige o oku mo\u017ee smanjiti mogu\u0107nost pojave astigmatizma usled povrede ro\u017enja\u010de.<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"template":"","class_list":["post-71075","disease","type-disease","status-publish","hentry"],"yoast_head":"\n