<\/p>\n
Duboka stimulacija mozga je hirur\u0161ki tretman usmeren na smanjenje simptoma i karakteristika motornih poremec\u0301aja, kao \u0161to su Parkinsonova bolest, distonija, i bolest esencijalnog tremora. Procedura se tako\u0111e koristi za le\u010denje epilepsije, hroni\u010dnog bola, i opsesivno-kompulzivnogg poremec\u0301aja.<\/p>\n
<\/p>\n
Tretman se sastoji od hirur\u0161ke implantacije elektroda u oblastima mozga koji su zadu\u017eeni za kontrolu kretanja, dodatno sa medicinskim ure\u0111ajem koji je sli\u010dan kao pejsmejker koji se postavi na klavikuli ili u abdominalnom regionu. Ovo \u0161alje elektri\u010dne impulse u elektroda koje se nalaze u podru\u010dju mozga I blokira signale koji izazivaju onesposobljavaju\u0107e motorne simptome. Ovaj ure\u0111aj se mo\u017ee kontrolisati be\u017ei\u010dno preko eksternog programa koji omoguuava da podesite parametre stimulacije i da \u010dak isklju\u010dite ure\u0111aj ako je potrebno. Pacijenti c\u0301e moc\u0301i da imaju pobolj\u0161anja u klini\u010dkoj dokumentaciji.<\/p>\n
<\/p>\n
Duboka stimulacija mozga je invazivna hirur\u0161ka intervencija. Pomoc\u0301u bu\u0161ilice se pravi upad u lobanji i ceo postupak se radi pod lokalnom anestezijom. Elektrode se potom stave duboko u mozgu da se identifikuju preko klini\u010dkih i neurofiziolo\u0161kih ispitivanja (od pacijent se tra\u017ei da otvori\u00a0 i zatvori ruku na primer), i tim putem se otkrije podru\u010dje za postavljanje kona\u010dne elektrode katetera. Ovaj metod se koristi vi\u0161e od 20 godina za le\u010denje Parkinsonove bolesti. Prikupljeni podaci su pokazuju da ovaj tretman daje pozitivne rezultate, dok je bilo i odli\u010dnih rezultata u nekim slu\u010dajevima kada se pacijent pa\u017eljivo odabere.<\/p>\n
<\/p>\n
Tretman je indikovan za pacijente sa Parkinsonovom bole\u0161\u0107u, bole\u0161\u0107u promenljive motorike i diskinezija, koji se vi\u0161e ne mogu kontrolisati lekovima. Pacijenti koji mogu da dobiju ovaj tretman \u010dine 10% stanovni\u0161tva koji boluje od Parkinsonove bolesti. Relativno mladi i zdravi pacijenti (starosna granica je 70 godina) koji imaju ozbiljne nuspojave od lekova koji se koriste za kontrolu bolesti i mora imati kratko trajanje pozitivnog odgovora na administraciju levodope. Zahteva se kognitivna funkcija, mentalno slikanje, i normalna netaknuta neuroradiologija.<\/p>\n
<\/p>\n
2-3 nedelje posle operacije pacijent mo\u017ee biti pu\u0161ten ku\u0107i kada je klini\u010dka slika dovoljno stabilna i kada bude po\u010delo po\u010detno prilago\u0111avanje na stimulator. Pacijenti \u0107e dolaziti na kontrolne preglede u narednim mesecima da bi se promenili parametari stimulacije i prilagodila terapija lekova.<\/p>\n
Pobolj\u0161anje simptoma Parkinsonove bolesti je evidentna u prvih nekoliko dana nakon po\u010detka stimulacije. Ovo omoguc\u0301ava redukciju doze dopaminergi\u010dnih lekova od 50 do 80%, dok kod oko 15-20% pacijenata uop\u0161te vi\u0161e ne treba terapija.<\/p>\n
<\/p>\n
Detaljni klini\u010dki pregled sa upotrebom skale za procenu Parkinsonove bolesti, da se proceni pacijent prema njihovom stanju uma, svakodnevnim \u017eivotnim aktivnostima, motornim funkcijama, i komplikacijama zbog terapije, napredovanja i faze bolesti pre nego \u0161to pacijent krene sa operacijom. Osim toga postoji poseban interes za procenu poremec\u0301aja tremora, uko\u010denosti, akinezije i bilansa. Analiza se vr\u0161i tokom terapije, a zatim nakon njegovog povla\u010denja. Na osnovu procene i rasprostranjenosti jednog simptoma sa druge strane, oblast mozga je izabran gde c\u0301e implantni elektrod biti postavljena. Preimplantacija tokom operacije ima za cilj da dodatno pregleda pacijenta sa testovima krvi, radiogramom, EKG, rendgenom lobanje, skenerom, ili MRI mozga.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"template":"","class_list":["post-77583","cure","type-cure","status-publish","hentry"],"yoast_head":"\n