Šta je vitamin A?
Vitamin A, ili retinol, predstavlja jedinjenje rastvorljivo u mastima koje se nalazi uskladišteno u jetri i koje se u malim količinama otpušta iz nje po potrebi. Samim tim, nije potrebno da se redovno uzima, na primer putem hrane.
Postoji najmanje 1,500 različitih vrsti Vitamina A, poput na primer retinoida među koje spadaju retinol, retinal, retinoinska kiselina i srodna jedinjenja.
Koja je uloga vitamina A?
Vitamin A ili retinol je od suštinske važnosti zbog svojih prekursora, odnosno karotenoida. Karotenoidi su deo jedinjenja rodopsina, supstance u mrežnjači koja štiti oko od osetljivosti na svetlo.
Vitamin A takođe ima ulogu u očuvanju snage kostiju i njihovom razvoju (rast zuba), a karakteriše ga i sposobnost obezbeđivanja imunog odgovora u organizmu. Nedavna naučna istraživanja utvrdila su da vitamin A takođe ima i ulogu zaštite od tumora.
Koje namirnice su bogate vitaminom A?
Vitamin A ili retinol pretežno je prisutan u hrani životinjskog porekla poput džigerice, mlečnih proizvoda (mleko, puter, sir) i jaja.
Takođe ga ima u nekom voću i povrću poput kajsija, šargarepe, lubenice, šumskom voću i paradajzu (crveni, žuti i narandžasti pigment).
Vitamin A je osetljiv na toplotu i njegov kvalitet može da se izgubiti prilikom kuvanja, zbog toga namirnice koje ga sadrže treba komzumirati u svežem stanju ili nakon kratkotrajne toplotne obrade.
Koje su dnevne potrebe za unosom vitamina A?
Dnevne potrebe za vitaminom A ili retinolom iznose oko 0.6-0.7 mg (mogu dostići i do 0.95mg tokom dojenja).
Nedostatak Vitamina A
Nedostatak vitamina A ili retinola može da dovede do problema sa vidom, a vremenom čak i do slepila.
Generalno, nedostatak vitamina A može dovesti do usporenog rasta i razvoja i može dovesti do velike podložnosti infekcijama. Kod žena u trudnoći može dovesti do deformiteta ploda.
Preterani unos vitamina A
Visoki nivo vitamina A uskladištenog u jetri može dovesti do hipervitaminoze koja dalje može uzrokovati oštećenje jetre i slezine.
