Mivakurijum je visoko selektivni neuromuskularni blokator sa kratkim mehaniymom dejstva i brzom obnovom. Indikovan je u opštoj anesteziji u cilju omogućavanja intubacije, relaksacije glatke muskulature i olakšane asistirane respiracije toko operativnih zahvata.
Šta je Muvakurijum ?
Mivakurijum je lek koji pripada grupi lekova koji se zovu mišićni relaksansi. Preciznije, nazivaju se antiholinergici, benzil izohinoloni sa neuromuskularnom blokirajućom aktivnošću.
Mivakurijum predstavlja deo kompetitivnih nedepolarizujućih neuromuskularnih blokatora. Ovi lekovi deluju na centralni periferni nervni sistem, prekidajući neuromuskularnu transmisiju putem kompeticije sa aktivnošću neurotransmitera acetilholina kao i redukcije odgovora acetilholinskih receptora oslobođenih nakon nervnog impulsa.
Nadalje, Mivakurijum je takođe deo tubokurarina (grupe nedepolarizuućih mišićnih relaksanata), alkuronijuma, galamin trietiodid, metokurin, pankuronijum, atrakurirum, cisatrakuijum i vekuronijum.
Kako se primenjuje Mivakurijum ?
Mivakurijum je komercijalno dostupan u formi rastvora za injekciju, dizajniranoj za intravensku upotrebu (u vidu bolusa ili kontinuirane infuzije).
Neželjeni efekti udruženi sa Mivakurijumom
Postoji nekoliko neželjenih efekata koji mogu nastati usled upotrebe Mivakurijuma:
· Opšti poremećaji: alegrgijske reakcije
· Kardiovaskularni poremećaji: hipotenzija,hipertenzija, vazodilatacija, tahikardija, bradikardija, hipoksemija
· Respiratorni sistem: dispnea, bronhospazam, laringospazam, astma
· Mišićnoskeletni poremećaji: mišićna slabost,
· Dermatološki poremećaji: osip, urtikarija, reakcija na mestu injekcije
·
Kontaindikaicje i mere opreza udružene sa primenom Mivakurijuma
Posebna pažnja se posvećuje administraciji lekova kod pacijenata sa dijagnostikovanom ili susspektnom hipersenzitivnošću na ovaj produkt. Ovaj lek se primenjuje isključivo u bolnicama ili sličnim ustanovama, te je zabranjen u komercijalnoj prodaji opštoj populaciji.
Kao i kod ostalih neuromišićnih blokirajućih agenasa, doziranje Mivakurijuma bi trebalo biti individualizovano kod svakog pacijenta.
Preporučuje se oprezan nastavak terapije u slučajevima trudnoće ili dojenja. Njegova primena vrši se isključivo pod nadzorom ordinirajućeg lekara.
