Makule predstavljaju promenu boje kože bez karakterističnih promena u vidu depresije ili elevacije odnosno nije palpabilna. Po konvenciji, makule su dijametra manjeg od 1cm u najširem prečniku, dok se one veće nazivaju mre.
Postoji nekoliko oboljenja koja uslovljavaju nastanak makula i to su vitiligo i hloazma.
Makule su najčešće asimptomatične, dok u određenim lsučajevima mogu biti paćene pojavom svraba ili deskvamcije kože.
Koji poremećaji mogu biti udruženi sa makulama?
Poremećaji koji mogu biti udruženi sa makulama mogu biti sledeći:
- Chloasma
- Denga
- Dermatofitoza
- Ebola
- Lepra
- Molluscum
- Boginje
- Smrzotine
- Rubela
- Tinea versicolor
- Toksoplazmoza
- Male boginje
- Vitiligo
Najbitnije je imati na umu da gore prikazana lista nije definitivna, te je neophodno konsultovati ordinirajućeg lekara u slučaju perzistiranja tegoba.
Koja terapija se primenjuje u lečenju makula ?
Budući da oboljenja udružena s apojavom makula mogu biti mnogobrojna, u cilju primene odgovarajućeg terapijskog protokola, neophodno je dobro diferencirati uzročne poremećaje.
Uvek se savetuje konsultacija sa lekarom odgovarajuće specijalnosti.
Kada je najoptimalnije konsultovati se sa lekarom?
U slučaju već postojećeg oboljenja (videti listu udruženih poremećaja).
